srećan
Serbocroat
modifica- Pronúncia: /'sret͡ɕan/
- Etimologia: De sreća («felicitat»), del protoeslau *sъręt'a.
Adjectiu
modificasrećan (femení srećna, neutre srećno)
- (Sèrbia) feliç, content
- Prvi puta u životu sam srećan.
- Per primera vegada a la vida, sóc feliç.
- Mislim, srećne smo što ga vidimo, ali nećemo da dođe u našu kuću.
- Vull dir, estem contentes de veure'l, però no volem que vingui a ca-nostra.
Declinació
modifica| singular | masculí | femení | neutre |
|---|---|---|---|
| nominatiu | srećan | srećna | srećno |
| vocatiu | srećan | srećna | srećno |
| acusatiu | srećnog(a) | srećnu | srećno |
| genitiu | srećnog(a) | srećne | srećnog(a) |
| datiu | srećnom(e/u) | srećnoj | srećnom(e/u) |
| locatiu | srećnom(e/u) | srećnoj | srećnom(e/u) |
| instrumental | srećnim | srećnom | srećnim |
| plural | masculí | femení | neutre |
| nominatiu | srećni | srećne | srećna |
| vocatiu | srećni | srećne | srećna |
| acusatiu | srećne | srećne | srećna |
| genitiu | srećnih | srećnih | srećnih |
| datiu | srećnim(a) | srećnim(a) | srećnim(a) |
| locatiu | srećnim(a) | srećnim(a) | srećnim(a) |
| instrumental | srećnim(a) | srećnim(a) | srećnim(a) |